Šenbrun je najveća palata u Beču i jedno od najvažnijih i najposećenijih kulturnih dobara Austrije. Dvorac i park zauzimaju oko 160 hektara i deo su Svetske baštine UNESCO-a od 1996. godine. Spoljašnjost kao i unutrašnjost velelepne palate smatra se jednim od najimpresivnijih baroknih kompleksa Evrope. Šenbrun predstavlja nekadašnju carsku letnju rezidenciju koja broji do tri miliona turista godišnje i odaje utisak moći habzburške dinastije.
Glavnu atrakciju u parku zamka predstavlja najstariji zoološki vrt na svetu Tiergarten Schönbrunn. Zoološki vrt zauzima površinu od 16 hektara, te je prostor za životinje izuzetno prostran i podseća na njihovo prirodno stanište. Četiri puta je proglašen za najbolji zoo vrt u Evropi, a svake godine, posetivši ga, milioni turista steknu nezaboravno iskustvo.
Pored zoološkog vrta kompletan velelepni sadržaj čine i Glorijet (Gloriette) koji se nalazi na vrhu brda i sa koga se pruža neverovatan pogled na skoro ceo grad. Galerija i stubovi Glorijeta sagrađeni su kao poslednji delovi u bašti, napravljeni od belog carskog kamena sa glavama bika i drugih životinja.
U vrtu se nalaze još i mnogobrojne fontane, među kojima je najpoznatija Neptunova fontana (Neptunbrunnen), Kuća palmi (Palmenhaus), Pustinjska kuća (Wüstenhaus), Muzej kočija (Wagenburg), lavirint (Irrgarten), rimske ruševine i botanička bašta.
Kuća palmi je u 19. veku, od kada potiče, bila najveća staklena bašta u Evropi. Sadrži stotine različitih vrsta leptira kao i brojne egzotične biljke. Pustinjska kuća, u kojoj se kroz avanturističku stazu dolazi do autentičnih pustinjskih pejzaža, ima botanički fokus na različitim vrstama kaktusa i mnogim sočnim biljkama.
Kratka istorija Šenbruna
Palata Šenbrun, može da se pohvali bogatom istorijom izgradnje i nastanka, koja seže u daleku prošlost. Zdanje koje je nama poznato potiče iz 17. veka, a samu rezidenciju je car Leopold planirao za svog sina cara Josifa I. U 18. veku carica Marija Terezija je nekadašnji dvorac sa vrtom pretvorila u udobnu letnju rezidenciju za svoju porodicu.
Palata se od 1892. nalazi u 13. bečkom okrugu, koji se zove Hietzing. Ime Šenbrun se odnosi na izreku koja se pripisuje caru Matiji. Po predanju kada je lovio 1619. godine, ovde je otkrio arteški izvor i radosno uzviknuo: „Kakva lepa fontana!“ Najpribližniji prevod na naš jezik bi glasio – lepi bunar.
Tek 1743. su palatu i park preuredili u današnji oblik, što se dogodilo pod vladavinom carice Marije Terezije. Barokna palata je bila letnja rezidencija kraljeva i careva od sredine 18. veka do kraja Svetog rimskog carstva, a austrijske carske porodice od 1804. do kraja Prvog svetskog rata. Tokom ovog perioda, palatu je činio dvor od nekoliko stotina ljudi i postala je kulturni i politički centar Habzburškog carstva.
Šenbrun otvara mogućnost šetnje i istraživanja danima o svim blagodetima i čarima koje nudi, što ćemo i činiti u budućnosti u želji za još inspirativnijim tekstovima. Za kraj jedna zanimljivost o ovoj velelepnoj palati.
Nakon Prvog svetskog rata carska porodica je otišla iz Šenbruna ali je posluga zadržala pravo da ostane na imanju. Postojala je još inicijativa da palata postane dom za učenje dece, ali se odustalo zbog njene veličine i nemogućnosti zagrevanja. Posle Drugog svetskog rata, britanska vojska je u dvorcu održavala svoje skupove i parade. Nakon nekolicine nerealizovanih ideja Šenbrun je otvoren kao spomenik i muzej a tridesetih godina 20. veka palatu je već posećivao veliki broj turista.
