Bečka publika imala je priliku da 9, i 10. juna u večernjim časovima pogleda premijeru predstave „Zvezdana prašina“. Pošto se za izvođenje tražilakarta više“ trupe „Omladinskog pozorišta Stanislavski“, komediju dramskog pisca Dušana Kovačevića, a po režiji rediteljke Marine Đorđević, igrale su u Atelierteatru i trećeg dana.
Komedija Zvezdana prašina je prvi put, u formi tv drame, emitovana 1976. U razgovoru sa glavnom glumicom Zoricom Simić, koja tumači ulogu Jelene- nesrećno udata žena zaljubljena u drugog, saznali smo koliko je radnja predstave aktuelna i danas.
glumica: Odnosi između ljubavnika su prototip života kome danas svedočimo i van pozorišta, bilo da se radi o sopstvenim emotivnim odnosima ili odnosima nama bliskih ljudi. Živimo u vremenu opšteg trenda traganja za brzim i kratkotrajnim zadovoljstvima i osećanjem euforije i zanesenosti koju zaljubljenost najbrže i nepogrešivo kreira. Čini mi se da su okretanjem sebi, ljudi danas više nego ikada postali gladni istinske ljubavi i duboke prisnosti ali im vrtoglava brzina vremena u kojem živimo ne dozvoljava da zastanu i zagledaju se u ponore sopstvenih emotivnih dubina i ograničenja. Ova predstava, iako komedija, zapravo vrlo suptilno i smisleno oslikava poziv, a ako mene pitate i nadu, da ćemo kao pojedinci i društvo u tome ipak uspeti.
Marko i Jelena se razvode od svojih supružnika da bi mogli da se venčaju, ali kada se venčaju uviđaju da su možda ipak pogrešili. Koliko je uloga Jelene bila zahtevna i šta smatraš najvećim glumačkim izazovom u predstavi?
glumica: Gotovo svaka od nas se makar jednom našla u situaciji da strast i uzbuđenje, koje nova romansa donosi sa sobom, na jedan naivan i detinji način pomeša sa ljubavlju ili tačnije sopstvenom slikom o ljubavi. Da budem iskrena, ne kažem da ne bih volela da sam i sama malo ređe dolazila u slične situacije. (smeh) Već nakon prvog čitanja scenarija sam savršeno razumela kako se Jelena oseća u učmalom braku sa Ivanom i koliko je lako pokleknuti pod sjajem ružičastih zvezda koje obećava život sa nekim tako šarmantnim i elokventnim kao što je Marko. Bez obzira na priželjkivanje savršenstva u novom odnosu sa ljubavnikom, Jelena, kao i većina žena, ima razvijenu intuiciju i duboko u sebi oseća da ono u šta se upušta nije dobro za nju. U tom smislu mi je glumački najteže bilo da prizovem osećaj zaljubljenosti i potpunog prepuštanja novoj romansi, u momentima kada tihi, unutrašnji glas, govori da će sve poći nizbrdo.
Autori fotografija: Ljubiša Dimitrijević, Nenad Pljevaljčić Stuhli
Dušan Kovačević je dramski pisac koji je proslavio srpsku komediografiju stvarajući dela koja svedoče o duhu jednog vremena i često ostaju svevremenska. Komedija govori o ljubavnicima, razvodu, braku kao instituciji i društvenom kontekstu koji je često u sukobu sa pojedincem i njegovim željama. Rediteljka Marina Đorđević rekla nam je zašto je odabrala ovu komediju.
rediteljka: Zvezdanu prašinu sam izabrala jedne noći tragajući za dobrom komedijom. Ovaj tekst Dušana Kovačevića je za mene bio nov, iako poznajem njegov opus i stil, prijalo mi je da pročitam od njega nešto drugačije. Pri samom čitanju sam videla potencijal u likovima i mnogo prostora za komediju situacije, tako da sam, kao što sam i mislila, s uživanjem radila na njemu.
Utisci su se slegli. Po čemu misliš da se izvođenje predstave posebno istaklo, s obzirom na to da je igrana tri dana za redom?
rediteljka: Moram da priznam da je za mene ovaj projekat poseban, na prvom mestu zbog teksta gospodina Kovačevića, potom originalne muzike kompozitora Joana Tudorana koji je maestralno ispunio svoj zadatak, a najzad što je ansambl s toliko ljubavi učestvovao u procesu stvaranja. Glumci su sjajno dočarali likove, bili su jako motivisani na probama, te je pored moje režije u samom igranju bilo i mnogo njihove kreativnosti. Sve te neke stvari koje smo ugradili u tekst inspirisani likovima i situacijama, a koje je publika tako velikodušno nagradila glasnim smehom, po tome ću pamtiti izvođenja Zvedane prašine.
Ljudska sudbina je neiscrpna riznica želja, tajni, tuga, čežnji kao i velikih nada, te možemo zaključiti da likovi ne odustaju od promena svojih ljubavnih partnera ne bi li ispunili svoja htenja. Oni zapravo tragaju za partnerima koji će ih učiniti srećnim, do kada i koliko dugo ostaje tajna ili kako je jedan od glumaca u epilogu zaključio – jednog dana biće kraj.
Uloge tumače: Aleksandar Kostić u ulozi Marka, Zorica Simić u ulozi Jelene, Veselin Rafailović u ulozi Ivana, Aleksandra Miladinov u ulozi Kaće, Dorijan Bakos-Dodek u ulozi kuma, Larisa Černe u ulozi tetke, Danijel Živković u ulozi kelnera, Marija Gajić u ulozi žene koja se zove Jelena, Nikola Prerad u ulozi uličnog svirača, Specijalni gost: Mark Bless
Produkcija: Omladinsko pozorište & Akademija glume „Stanislavski”, Intendant: Violeta Veljović, Dramski tekst: Dušan Kovačević, Režija: Marina Đorđević, Asistent režije: Larisa Černe, Dizajn/tehnika zvuka i svetla: Ivan Ljubisavljević, Scenska šminka: Aleksandra Miladinov, Originalna muzika: Joan Tudoran
