Izvođenje komada „Ćelava pevačica” održalo se u četvrtak 22. septembra na ovogodišnjem Birdie 15 festivalu u Beču. U režiji Marine Đorđević originalnu interpretaciju drame izvela je trupa Omladinskog pozorišta Stanislavski.
Izvor fotografija:akademijastanislavski
Ova drama apsurda koju je Ežen Jonesko napisao 1948, a prvi put je odigrana 1950. godine, može se više nego ikada povezati sa današnjicom, konformističkim društvom u kojem živimo i sve više bezličnim ljudima. Imajući to u vidu jasno je zbog čega je u pitanju veoma specifično delo, jedno od najpoznatijih pozorišnih komada ikada napisanih.
„Bez obzira na to koliko često posećujete pozorište i koliko ste pozorišnih predstava odgledali, svi vi tačno znate šta možete da očekujete od jedne drame, kako otprilike funkcioniše dramska radnja, uzrok i posledica u njoj, kakvu ulogu ima dramski tekst. Tu na scenu stupa takozvano „pozorište apsurda“, nastalo krajem pedesetih godina prošlog veka, a krunu tog umetničko-filozofskog pokreta predstavljaju dva naslova: „Čekajući Godoa“ autora Semjuela Beketa i „Ćelava pevačica“ pisca Ežena Joneska, međutim „Ćelava pevačica“ se, kao stariji od ta dva teksta, smatra začetnikom žanra i nečime što je sâm Jonesko okarakterisao kao „antidrama“. Od tada do sad, „Ćelava pevačica“ je postala jedan od najizvođenijih komada i dramski tekst koji je doživeo rekordan broj interpretacija”, rekao je dramaturg Mihajlo Dasukidis.
Komad na duhovit i pomalo satiričan način uspeva da prikaže, pre svega slabosti jednog društva, a onda i karakter čoveka kao pojedinca, stavljajući akcenat na življenje i veličanje banalnosti.
Glumci Jovana Kopanja, Nikola Prerad, Enisa Maca Čućić, Dejan Knežević, Larisa Černe, Jovana Smiljanić, Lana Grčak na brilijantan način uspevaju da dočaraju jačinu iracionalnosti i apsurdnosti radnje koji se konstantno prepliću. Tokom predstave, Ćelava pevačica, pominje se samo jednom, više usputno, pa se može shvatiti da je njeno spominjanje, zapravo, u funkciji naglašavanja besmislenosti radnje.
Na posletku možemo napraviti paralelu i zaključiti da je u velikoj meri govor junaka, zapravo govor savremenog čoveka koji zatrpan količinom informacija, brzinom života i manjkom vremena gubi svoju jedinstvenost i ima sve manje razumevanja i empatije za druge ljude,
Mnogi će se zapitati zašto je ovaj komad i dan danas toliko aktuelan. Možda zato što otvara neka od egzistencijalnih pitanja i dilema i podstiče nas da se konstantno preispitujemo. Zapravo, umetnost tome i služi, da nas natera da samostalno mislimo i pomogne nam da kroz intenzivno razmišljanje donosimo zaključke.
